Valjda to dođe sa godinama

ВАЉДА ТО ДОЂЕ С ГОДИНАМА…
Ваљда то дође с годинама…
Све слабије видим, али много интезивније, дубље осећам. Другачије, када свака емоција потреса кроз цело тело, од петних жила до врха главе. Чини ми се да она замућена слова стварају обрисе, јасно видљиве и буде интуицију, којој се више не опирем…
Све ми је мање хране потребно да напуним стомак, па и не пробирам више, али зато строго водим рачуна чиме појим душу. Ту су контроле ригорозне и не посустајем док ми се блажена топлина не распе по грудима, протера сву тескобу, отера глад и жеђ, и учини ме спокојном…
Све више бирам са ким ћу сести, попити кафу и упустити се у разговор. Немам времена за лажне и лицемерне, за оне којима титра злуради смешак на угловима усана, које облизују као мачке после оброка и који ми просипају празне приче, лажна обећања. Немам више жеље да будем учтива по било коју цену, јер ме силовито гура нагон, па саспем истину и кажем јасно и гласно шта мислим. Остало је мало одабраних за дружење, где је смех-смех, а суза-суза…
Све ми је лакше да без осећаја кривице нешто одбијем, да кажем: “Не!“. Кратко и разговетно, без трунке кајања и образложења зашто, јер сам пре тога добро размислила, премерила и одлучила. Треба знати када и где повући црту и не жалити…
Све ми је драже да дарујем поклоне онима коме желим, не чекајући званичне датуме, рођендане, годишњице. Ето, тек тако, због нечега мени знаног, због осмеха, због оне исте душе која се тиме храни. И све ми је лакше да се од срца захвалим некоме ко ме гануо, задужио, учинио било шта за мој осмех…
Све ми је лакше да се не јављам више онима чији ме глас иритира. Те сувисле речи, њихово хвалисање, говор ствара ми опор укус у устима. Немам више снаге да напрежем бубне опне за толику количину глупости, лажи, од којих ми мучнина стеже утробу, док ми се ствара слика немилог саговорника. Дистанцирам се и својом даљином стављам до знања да је пређена подвучена линија…
Све ми је лепше да пустим да подивља трава у дворишту, да цвеће нема свој распоред, да није све „под конац“. Онако, природно, како га је Бог дао да баш на том месту никне и расте и призива пчелице, бубамаре…Да пустим дрво да формира крошњу како му се хоће, да буде склониште врапцу, голубу, грлици, када олуја крене. Све ми је лепше у тој малој дивљини и птичији пој, који најављује нови дан…
Све ми је лакше и лепше да волим. Из дана у дан снажније, целим бићем. Непредвидиво и лако, растерећена и очишћена од свега онога што ме годинама спутавало. Да волим сваки осмех, шалу, покрет, својих најмилијих; да волим звук префињених мелодија, које чине гласови драгих ми бића, да волим децу, те мале невине душице; да волим инсекте, птице, цвеће, мирисе, тишину;
Највише да волим и чувам мог Господа, који ми у души борави, да се с љубављу помолим и захвалим за све што ми је постало лакше…
Ваљда то дође с годинама…

12+
Share on facebook
Facebook

Violeta 46 Bogatić

Početak virusa,strah,izolacija…A onda počneš da primećuješ sve lepote oko sebe.Zbližavanje i druženje sa porodicom koja je došla kod tebe.Druženje sa prvim komšijama

13+

Vildana 49 , Žepče

Ko o čemu , ja o njemu . A šta ću kad me svaki dan iznova oduševi i iznenadi svojim postupcima .

36+

SLAĐANA 46, BEOGRAD

VEŠTINA BLEJANJA Dok smo bili pod ključem, radila sam isto što i inače: kuvala, mesila, spremala, vaspitavala dete, družila se preko telefona,

3+

Slađan 44, Negotin

Mart 2020. godine. Koronavirus prekida nastavu i zaustavlja nas u najlepšem periodu života. Na početku smo prvog razreda gimnazije, zatvoreni u svojim

2+

Tamara 24, Beograd

Poslednjih godinu dana najviše vremena sam provela u autobusu. Svakog petka divila sam se zalasku sunca iza brda Fruške gore. Svaki je

2+

Vesna 49,Kraljevo

Mart mesec nas je usporio i vezao za zatvoren prostor.Sve je nekako stalo, osim primarne potrebe za hranom. I strasnom potrebom za

7+

Sasa 37 Leskovac

Avantura krece ovako. Leto je teklo uobicajnim tokom. Regata čamcima niz Grdelicku klisuru je sledila za par dana. I onda je usledilo

11+

Dragana 39,Pozarevac

Počasni krug „Drugarice, da li ti to možes?“, pitala me je. „Sad me pitaš kad si me već prijavila! Naravno da mogu!

131+

Riđokosa (Ivana, Niš)

Р И Ђ О К О С А Ту, на почетку улице, једном је била кућа са рупом у тараби. Добро је

22+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd