Valjda to dođe sa godinama

ВАЉДА ТО ДОЂЕ С ГОДИНАМА…
Ваљда то дође с годинама…
Све слабије видим, али много интезивније, дубље осећам. Другачије, када свака емоција потреса кроз цело тело, од петних жила до врха главе. Чини ми се да она замућена слова стварају обрисе, јасно видљиве и буде интуицију, којој се више не опирем…
Све ми је мање хране потребно да напуним стомак, па и не пробирам више, али зато строго водим рачуна чиме појим душу. Ту су контроле ригорозне и не посустајем док ми се блажена топлина не распе по грудима, протера сву тескобу, отера глад и жеђ, и учини ме спокојном…
Све више бирам са ким ћу сести, попити кафу и упустити се у разговор. Немам времена за лажне и лицемерне, за оне којима титра злуради смешак на угловима усана, које облизују као мачке после оброка и који ми просипају празне приче, лажна обећања. Немам више жеље да будем учтива по било коју цену, јер ме силовито гура нагон, па саспем истину и кажем јасно и гласно шта мислим. Остало је мало одабраних за дружење, где је смех-смех, а суза-суза…
Све ми је лакше да без осећаја кривице нешто одбијем, да кажем: “Не!“. Кратко и разговетно, без трунке кајања и образложења зашто, јер сам пре тога добро размислила, премерила и одлучила. Треба знати када и где повући црту и не жалити…
Све ми је драже да дарујем поклоне онима коме желим, не чекајући званичне датуме, рођендане, годишњице. Ето, тек тако, због нечега мени знаног, због осмеха, због оне исте душе која се тиме храни. И све ми је лакше да се од срца захвалим некоме ко ме гануо, задужио, учинио било шта за мој осмех…
Све ми је лакше да се не јављам више онима чији ме глас иритира. Те сувисле речи, њихово хвалисање, говор ствара ми опор укус у устима. Немам више снаге да напрежем бубне опне за толику количину глупости, лажи, од којих ми мучнина стеже утробу, док ми се ствара слика немилог саговорника. Дистанцирам се и својом даљином стављам до знања да је пређена подвучена линија…
Све ми је лепше да пустим да подивља трава у дворишту, да цвеће нема свој распоред, да није све „под конац“. Онако, природно, како га је Бог дао да баш на том месту никне и расте и призива пчелице, бубамаре…Да пустим дрво да формира крошњу како му се хоће, да буде склониште врапцу, голубу, грлици, када олуја крене. Све ми је лепше у тој малој дивљини и птичији пој, који најављује нови дан…
Све ми је лакше и лепше да волим. Из дана у дан снажније, целим бићем. Непредвидиво и лако, растерећена и очишћена од свега онога што ме годинама спутавало. Да волим сваки осмех, шалу, покрет, својих најмилијих; да волим звук префињених мелодија, које чине гласови драгих ми бића, да волим децу, те мале невине душице; да волим инсекте, птице, цвеће, мирисе, тишину;
Највише да волим и чувам мог Господа, који ми у души борави, да се с љубављу помолим и захвалим за све што ми је постало лакше…
Ваљда то дође с годинама…

12+
Share on facebook
Facebook

Dušan, 48,Leskovac,Kruna

Kruna, na glavi njemu, kruna na glavi, njoj. Kraljica snova, a on njen princ, na konju. Njihovu desetogodišnju vezu, krunisali su brakom,

58+

Ostvarila sam svoj san

Svako od nas ima svoj san. Put do ostvarenja zna da bude težak. MISLILA SAM DA NIKADA NEĆU OSTVARITI SVOJU ŽELJU Još

16+

Mirjana Brkljač Hemun 47.

VREME KORONA VIRUSA Nakon blage zime Gospodnje godine 2020.probudilo se ,dugo ocekivano prolece.Mesec mart je nežno oblačio drvece u svim nijansama zelene

28+

Darko 42, Beograd

Za vreme korone vratio sam se nekim svojim starim zdravim navikama, ljubavlju ka književnosti, tj. čitanju ruskih klasika, trčanju-atletici mom nekadašnjem sportu.Naime

7+

Dragana Miljković 38. Leskovac

DIMENZIJE DUŠE Čovek je kompleksno biće. Poseduje duhovnu dimenziju, emotivnu, intelektualnu, energetsku… Da bi živeo u miru i radosti sve te dimezije

11+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd