Valjda to dođe sa godinama

ВАЉДА ТО ДОЂЕ С ГОДИНАМА…
Ваљда то дође с годинама…
Све слабије видим, али много интезивније, дубље осећам. Другачије, када свака емоција потреса кроз цело тело, од петних жила до врха главе. Чини ми се да она замућена слова стварају обрисе, јасно видљиве и буде интуицију, којој се више не опирем…
Све ми је мање хране потребно да напуним стомак, па и не пробирам више, али зато строго водим рачуна чиме појим душу. Ту су контроле ригорозне и не посустајем док ми се блажена топлина не распе по грудима, протера сву тескобу, отера глад и жеђ, и учини ме спокојном…
Све више бирам са ким ћу сести, попити кафу и упустити се у разговор. Немам времена за лажне и лицемерне, за оне којима титра злуради смешак на угловима усана, које облизују као мачке после оброка и који ми просипају празне приче, лажна обећања. Немам више жеље да будем учтива по било коју цену, јер ме силовито гура нагон, па саспем истину и кажем јасно и гласно шта мислим. Остало је мало одабраних за дружење, где је смех-смех, а суза-суза…
Све ми је лакше да без осећаја кривице нешто одбијем, да кажем: “Не!“. Кратко и разговетно, без трунке кајања и образложења зашто, јер сам пре тога добро размислила, премерила и одлучила. Треба знати када и где повући црту и не жалити…
Све ми је драже да дарујем поклоне онима коме желим, не чекајући званичне датуме, рођендане, годишњице. Ето, тек тако, због нечега мени знаног, због осмеха, због оне исте душе која се тиме храни. И све ми је лакше да се од срца захвалим некоме ко ме гануо, задужио, учинио било шта за мој осмех…
Све ми је лакше да се не јављам више онима чији ме глас иритира. Те сувисле речи, њихово хвалисање, говор ствара ми опор укус у устима. Немам више снаге да напрежем бубне опне за толику количину глупости, лажи, од којих ми мучнина стеже утробу, док ми се ствара слика немилог саговорника. Дистанцирам се и својом даљином стављам до знања да је пређена подвучена линија…
Све ми је лепше да пустим да подивља трава у дворишту, да цвеће нема свој распоред, да није све „под конац“. Онако, природно, како га је Бог дао да баш на том месту никне и расте и призива пчелице, бубамаре…Да пустим дрво да формира крошњу како му се хоће, да буде склониште врапцу, голубу, грлици, када олуја крене. Све ми је лепше у тој малој дивљини и птичији пој, који најављује нови дан…
Све ми је лакше и лепше да волим. Из дана у дан снажније, целим бићем. Непредвидиво и лако, растерећена и очишћена од свега онога што ме годинама спутавало. Да волим сваки осмех, шалу, покрет, својих најмилијих; да волим звук префињених мелодија, које чине гласови драгих ми бића, да волим децу, те мале невине душице; да волим инсекте, птице, цвеће, мирисе, тишину;
Највише да волим и чувам мог Господа, који ми у души борави, да се с љубављу помолим и захвалим за све што ми је постало лакше…
Ваљда то дође с годинама…

12+
Share on facebook
Facebook

ПАВЛЕ, 80, НИШ

Mада сам од октобра 2008 г. у мировини, објавио сам 13 запажених научних радова у иностраним научним часописима финансирајући се од моје

11+

Jovana, 25

Ova situacija me je definitivno naterala da se usavršavam. Udemy sam prečešljala, verujem da sam spremna za nove radne pobede. Ako nekome

4+

Borislav, 65

Dobio sam unuku, osim rođenja mog sina, ovo je jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu. Baš me briga za koronu, unuka

10+

Marko, 18

Svakog jutra kad idem u samoposlugu ubacim nešto u kutiju u kojoj se prikuplja hrana za socijalno ugrožene. I dan mi bude

10+

Gordana, 64

Danas me je unuka od 18 meseci prvi put oslovila sa “bako”. To je nešto najlepše što sam u životu doživela! 6+

6+

Vedran, 36

Uspeo sam da pokrenem svoj mali biznis vezan za proizvodnju hrane. O tome supruga i ja maštamo godinama. Ne ide sjajno, ali

9+

Mirjana, 29

Uspela sam da ubedim mamu da instalira skype i sada svakog dana zajedno vežbamo jogu. Ja živim u Beogradu, a ona u

5+

Bojan, 24

Diplomirao sam, napisao CV i poslao ga na svoj prvi konkurs za posao. Želim da verujem da moja dobra priča tek počinje.

7+

Olja, 25

Dečko i ja smo se odlučili na zajednički život i iznajmili stan. Vremena jesu neizvesna, ali život ne treba odlagati! 4+

4+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd