Valjda to dođe sa godinama

ВАЉДА ТО ДОЂЕ С ГОДИНАМА…
Ваљда то дође с годинама…
Све слабије видим, али много интезивније, дубље осећам. Другачије, када свака емоција потреса кроз цело тело, од петних жила до врха главе. Чини ми се да она замућена слова стварају обрисе, јасно видљиве и буде интуицију, којој се више не опирем…
Све ми је мање хране потребно да напуним стомак, па и не пробирам више, али зато строго водим рачуна чиме појим душу. Ту су контроле ригорозне и не посустајем док ми се блажена топлина не распе по грудима, протера сву тескобу, отера глад и жеђ, и учини ме спокојном…
Све више бирам са ким ћу сести, попити кафу и упустити се у разговор. Немам времена за лажне и лицемерне, за оне којима титра злуради смешак на угловима усана, које облизују као мачке после оброка и који ми просипају празне приче, лажна обећања. Немам више жеље да будем учтива по било коју цену, јер ме силовито гура нагон, па саспем истину и кажем јасно и гласно шта мислим. Остало је мало одабраних за дружење, где је смех-смех, а суза-суза…
Све ми је лакше да без осећаја кривице нешто одбијем, да кажем: “Не!“. Кратко и разговетно, без трунке кајања и образложења зашто, јер сам пре тога добро размислила, премерила и одлучила. Треба знати када и где повући црту и не жалити…
Све ми је драже да дарујем поклоне онима коме желим, не чекајући званичне датуме, рођендане, годишњице. Ето, тек тако, због нечега мени знаног, због осмеха, због оне исте душе која се тиме храни. И све ми је лакше да се од срца захвалим некоме ко ме гануо, задужио, учинио било шта за мој осмех…
Све ми је лакше да се не јављам више онима чији ме глас иритира. Те сувисле речи, њихово хвалисање, говор ствара ми опор укус у устима. Немам више снаге да напрежем бубне опне за толику количину глупости, лажи, од којих ми мучнина стеже утробу, док ми се ствара слика немилог саговорника. Дистанцирам се и својом даљином стављам до знања да је пређена подвучена линија…
Све ми је лепше да пустим да подивља трава у дворишту, да цвеће нема свој распоред, да није све „под конац“. Онако, природно, како га је Бог дао да баш на том месту никне и расте и призива пчелице, бубамаре…Да пустим дрво да формира крошњу како му се хоће, да буде склониште врапцу, голубу, грлици, када олуја крене. Све ми је лепше у тој малој дивљини и птичији пој, који најављује нови дан…
Све ми је лакше и лепше да волим. Из дана у дан снажније, целим бићем. Непредвидиво и лако, растерећена и очишћена од свега онога што ме годинама спутавало. Да волим сваки осмех, шалу, покрет, својих најмилијих; да волим звук префињених мелодија, које чине гласови драгих ми бића, да волим децу, те мале невине душице; да волим инсекте, птице, цвеће, мирисе, тишину;
Највише да волим и чувам мог Господа, који ми у души борави, да се с љубављу помолим и захвалим за све што ми је постало лакше…
Ваљда то дође с годинама…

12+
Share on facebook
Facebook

Nikad ne treba gubiti nadu

Za pocetak bi rekla da sam ucinila pravu stvar kad sam napustila posao,rizikovala jesam ne znajuci hocu li naci drugi posao ali

4+

Marija 37.Nis

Svi kazu da sam borac.Da sam zena zmaj.Ali ne ,to nije istinA,istina je drugo…. Kazu Mara dobra majka,zena,prijatelj… Ni to nije istina.Nisam

2+

Borba

U celoj ovoj krizi,dosta ljudi je ostalo bez posla. Sama ta kriza je probudila veliku zelju u meni i pratneru da se

5+

22

Sve je počelo na dan mog diplomiranja. Završiti fakultet u roku sa dobrim prosekom nije bilo teško. Tog dana su počele muke.

2+

Rodjendan

Danas moj tata slavi 81. rodjendan. Neka je ziv i zdrav jos puno puno godina. Tata srecan rodjendan! 2+

2+

Miloš 34, Surdulica

Otišla je i ona Danas sam saznao da je umrla i isidora čuvena naša spisateljica, za mene žena vredna poštovanja, DAMA, žena

2+

Nemanja 38, Banja Luka

Danas sam imao prvi prihod (i dalje sam u minusu) od uzgoja ljekovitog bilja koji sam sa suprugom počeo tokom KOVID krize

8+

ANA 47, BEOGRAD

Nedeljama prelazim peške kilometre po gradu iako osećam krckanje i bolove u kolenima. “Hodački Forest Gamp” sam. Klin bolesti se hodanjem, životom,

14+

Milena, 46, Beograd

Ja sam subjekat, Korona. Oko mene su objekti, ljudi. Ljudi se plaše, koga, čega? Korone. Stojimo i gledamo se u zavisnim rečenicama,

5+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd