Tamara 24, Beograd

Poslednjih godinu dana najviše vremena sam provela u autobusu.
Svakog petka divila sam se zalasku sunca iza brda Fruške gore.
Svaki je ispisivao svoju priču i svaki je bio lepši od prethodnog.
Odlazila sam kući iako nisam više živela tu.
Izabrala sam samostalnost i slobodu pokušavajući da pronađem svoje mesto pod suncem.
Vikende sam provodila sa porodicom i prijateljima, a onda sam se vraćala u svoj život.
Izgubila sam negde tu nit gde je moj dom sada i to me je činilo nervoznom.
Činilo mi se kao da sam otišla da bih spoznala sebe, a nekako sam se na tom putu izgubila.
I onda u jednom trenutku, nakon samo jednog jednostavnog pitanja sam shvatila.
Dom zaista nije mesto, nije kuća, nije stan nego osećaj.
Kada sam bila mlađa dom za mene je činila ona u svojoj baštici sa malenom motikom kako petlja oko cveća i doziva mene da nam kuvam kafu da pijemo zajedno na terasi.
Onda bi svaka od nas uzela svoju knjigu u ruke i u tišini bi pile kafu izgubljene u svetu pripovedača.
Ili bih joj ja postavljala hiljadu hiljada pitanja, a ona bi uvek strpljivo odgovarala.
Dom je za mene bio miris prženica ili novi recept za pastu koji smo pronašle u novinama.
I taj poseban miris cveća kojeg je uvek bilo u velikoj staklenoj vazi na stolu.
I sada sam pronašla izgubljenu nit i osećaj doma mi se vratio.
Sada miriše na najlepše makarone sa sirom i čašu hladnog piva.
Miriše na mućeni hladni nes sa malkice šećera iako sam prestala da pijem sa šećerom, ali zna da onda ne uživam toliko u njemu.
Miriše na novu knjigu koja me dočeka na stolu.
Miriše na dom.
Nema veze što taj dom nema male kašikice pa kafu kuva supenom, niti što nemamo tepsiju, cediljku ili što testo razvlačimo staklenom flašom.
Nije bitno ni što imamo novogodišnju mušemu na koju smo stavili činiju sa deset ofarbanih jaja za naš prvi zajednički Vaskrs.
Vremenom znam da ćemo imati i cediljku i oklagiju i dovoljan broj čaša i tanjira.
Možda ćemo imati i malenu kućicu, roze bicikl i velikog čupavog kucu.
Ali možemo i bez svega toga, jer osećaj je onaj koji je najvažniji.
I nikada nemojte da pristanete na osećaj koji nije dom koliko god stvari morate da promenite i izmenite i koliko god ljudi mislili da niste spremni na to.
Jer sve je vredno tog osećaja i sve mi se više čini da to i zaista jeste svrha našeg života – da budemo srećni u osećaju doma koji smo pronašli.
Dom zaista nije bilo koji grad na svetu, niti dvorac, niti koliba.
To je mesto ni na nebu, a ni na zemlji to je sreća i ljubav i zagrljaj.

2+
Share on facebook
Facebook

Lenja pita u doba korone

Lenja pita, ali kakva Jabuke Da li verujete da su jabuke stigle iz raja ?Sta jabuke simbolizuju, požudu, ljubavi, večnu mladost….. Stari

14+

BOJANA 42, BEOGRAD

Kako je vreme da se sada kreće u školu, ja se prisetih svog prvog razreda 😊 Mislim da bi ovo trebali procitati

24+

Slikanj, kuvanje u doba karantina

Enkaustika, varjača, knjige i cveće Enkaustika, slikarska tehnika, a stara pegla i voštane boje po papiru od starih kalendara stvaraju čaroliju, igraš

13+

Valjda to dođe sa godinama

ВАЉДА ТО ДОЂЕ С ГОДИНАМА… Ваљда то дође с годинама… Све слабије видим, али много интезивније, дубље осећам. Другачије, када свака емоција

12+

Катарина 40

У протеклих годину и малчице више жибот ми се променио из корена. Пробудила сам се из дубоког сна, вратила се себи, заљубила

15+

Jelena 23, Žitorađa

Vreme za nama ukoliko govorimo iz perspektive ljudi koji su navikli na izuzetno brz tempo života, svakodnevna dešavanja i mnoštvo promena u

5+

Slobodanka 69, Aleksinac

HEPO KOCKE I SVETA TIŠINA KARANTINA 41. Dan – U podrumu Otvaram stare fascikle. Za stotine uredno utamničenih tekstova višegodišnji karantin je

5+

Nikola 24, Vranje

Svaka nova situacija, sa sobom donosi nove prilike. Situaciju koja je zadesila ceo svet, moje društvo i ja iskoristili smo za upoznavanje

5+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd