Slobodanka 69, Aleksinac

HEPO KOCKE I SVETA TIŠINA KARANTINA
41. Dan – U podrumu
Otvaram stare fascikle. Za stotine uredno utamničenih tekstova višegodišnji karantin je ukinut! Posiveli tekstovi. Većina pisana olovkom, ostalo pisaćom mašinom ‚‚Biser‚‚ koju i sada ljubomorno čuvam. Svaki zapis, priču, pesmu čitam pažljivo. Neki su odavno postali stranice mojih knjiga.
Odlažem listove na pod pored sebe. Levo – znači sačuvati. Desno – znači spaliti. Neki listovi se na dodir raspadaju. I šušte, nekako čudno, kao da cvile. I pokrenu se neki tamni univerzum pod mojom kožom. Šta ovo radim?! Zar svaka reč, svaka misao na ovim požutelim listovima, zar to nisu moji verni saputnici, pocrneli od mraka i tuge. A tuga može da sprži kao vatra, zar ne! – zaškripa u meni glas onog mračnog univerzuma. Setih se kako sam se bezbroj puta sa ovim rečima u tom istom univerzumu rađala i umirala. I odustadoh od namere da mi budu zamena za hepo kocke. Poslednjom bravom zaborava zatvorih kartonsku kutiju punu starih rukopisa i odložih je u najmračniji kutak podruma. U grudima mi ostade nešto crno i šuplje, kao besanica.
U podrumu mukla tišina. Karantin – dan 41. Sa sprata me neko doziva. Vreme je za dozvoljenu šetnju. Ne odazvah se. Odbih da budem deo ponuđene slobode. Odbih da šetam u krugu od 600 metara! sa vršnjacima koji, sanjarski se češući pored TV, maštaju o sledećem jurišu iz karantina u slobodu, odlučni da i danas vrve kao naelektrisani, a u stvari se onemoćali teturaju ili jedva sede na klupama u parku.
Kažeš: Plavo nebo je plavo. Time je plavo nebo opisano.
Kažeš: Korona! Karantin! O, tužnih li reči! Teško onome ko bi poželeo da opiše sve to!
Slobodanka Živković

5+
Share on facebook
Facebook

ПАВЛЕ, 80, НИШ

Mада сам од октобра 2008 г. у мировини, објавио сам 13 запажених научних радова у иностраним научним часописима финансирајући се од моје

11+

Jovana, 25

Ova situacija me je definitivno naterala da se usavršavam. Udemy sam prečešljala, verujem da sam spremna za nove radne pobede. Ako nekome

4+

Borislav, 65

Dobio sam unuku, osim rođenja mog sina, ovo je jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu. Baš me briga za koronu, unuka

10+

Marko, 18

Svakog jutra kad idem u samoposlugu ubacim nešto u kutiju u kojoj se prikuplja hrana za socijalno ugrožene. I dan mi bude

10+

Gordana, 64

Danas me je unuka od 18 meseci prvi put oslovila sa “bako”. To je nešto najlepše što sam u životu doživela! 6+

6+

Vedran, 36

Uspeo sam da pokrenem svoj mali biznis vezan za proizvodnju hrane. O tome supruga i ja maštamo godinama. Ne ide sjajno, ali

9+

Mirjana, 29

Uspela sam da ubedim mamu da instalira skype i sada svakog dana zajedno vežbamo jogu. Ja živim u Beogradu, a ona u

5+

Bojan, 24

Diplomirao sam, napisao CV i poslao ga na svoj prvi konkurs za posao. Želim da verujem da moja dobra priča tek počinje.

7+

Olja, 25

Dečko i ja smo se odlučili na zajednički život i iznajmili stan. Vremena jesu neizvesna, ali život ne treba odlagati! 4+

4+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd