Sladja Djoricka

Kardinal…šeftalije, pečena paprika i očev rođendan…

Na ulasku u moju Drenovu iz pravca Kruševca, nalazi se atar ‘Nerezina’…tu odmah kraj ‘zadružnog voćnjaka’, pa pored Crkvenka, krivudavim putem uz brdo…na tom prilazu najlepši su zalasci sunca, uvek sam bila ubeđena, baš iz naše Nerezine, našeg vinograda…i groždje je nekako imalo čudnu boju…toliko lepu ‘rubin’ nijansu, da mi nikad nije bilo jasno, zašto se ta boja tako zove po rubinu, kad Kardinal ima lepšu boju od njega. U sred vinograda, šeftalije, dve…žute kao dukati…slatke…medene…od njih je majka pravila najlepšu marmeladu…kad pomeša sa kruškom i šljivom…
U ovo vreme, napunimo prikolicu malu gajbicama drvenim, baba Vera, deka i ja…i u vinograd…prva dva reda drenak….-” Neka to ćemo posle na kraju, možda gajbu dve i za kući…”- govorila je baba Vera, svake godine isto…prilazeći Kardinalu, u trećem redu…deka četvrtom…dok ja nosim gajbice, saplicem se u grudve trazeci pogledom šeftaliju…brat ide za m’nom, noseći ‘bakvicu’ i “moto keks”…pa moramo nešto i da užinamo…
Biraju se samo zreli, zdravi grozdovi, požljivo ih slažu u gajbe oblozene papirom, to ćemo sutra prodavati u Kraljevu, i sve baš sve pare potrošiti…za nove đačke torbe, pernice i ostali pribor, i što treba i što ne treba, jer sve treba…
Napune se dvadesetak gajbica očas posla, onda baba Vera uzme ceger…pa zaredi sredinom vinograda…tu je Afus..tu je tamjanika, besemena, muskat hamburg…-“E, ovo za nas…”, imala je ona to neko njeno dugo “E”, koje sam usvojila, nekako pobednički i kapricki je uvek zvučalo, mislim da nikad nisam dovoljno dobro akcentovala to ‘E’- poput nje, al’ ga rado koristim.
Pakujemo se brzo…i kući…istim krivudavim putem niz Nerezinu, do asfalta, do ulaska u selo. Prolazimo pored groblja, i svaki put…baba Vera bi isto rekla držeći se za dasku na kojoj sedi u prikolici, grleći me, pogledom usmerenim ka vrhu groblja…-“gore su svi moji!”, misleći na roditelje, brata…sestru…vreme tuberkuloze i drugog svetskog rata…
Kapija je otvorena…majka sedi pod ajatom na tronošcu…opasana nekom ogromnom keceljom…ispred nje brdo pečene paprike, par plastičnih kofa sa vodom…biće ajvara…celo dvorište miriše na dim…pečenu papriku…na jesen koja nailazi…
Dok se istovaraju gajbe sa groždjem, naići će otac, motorom…noseci u jednoj ruci punu torbu pečenjaka….na onom žaru gde se pekla paprika….stavlja pečenjake….bele kao mleko….obozavam pečenjake.
Do kasno u noć ljuštimo svi papriku za ajvar….sutra, rano ujutru, idemo u Kraljevo na pijac….nije mi do pijace, ni do one čuvene keceljice sa tri džepa, koju je majka spremila, koliko mi je do onog što ide posle toga…moja deca bi sada rekla šoping, a moja baba Vera je govorila: ” Da pazarimo sve novo za školu, tako se valja”- carica….kazem vam!
Nekako mi je prvi septembar uvek donosio jesen, ‘hladno je ujutru, obuci se’-mamine oči…ukus Kardinala i Afusa, slast zrna pečenjaka…po neku zrelu šeftaliju, nove uvijače za sveske….i naposletku tatin rođendan, drugog septembra!
Groždje kupujem na pijaci, Kardinal i dalje ima divnu boju, u Drenovu idem retko, i uvek okrenem glavu prolazeci pokraj groblja, ‘tamo su svi moji’- pomislim….u Nerezini odavno nema šeftalije ni groždja….pečenjake jedem samo kuvane, jer niko ne ume da ih ispeče kao što je moj tata znao.
Ajvar, je ljubav i potreba, majka ga već sedam godina ne sprema. To je tuga.
Da je živ, moj tata bi slavio 66. rođendan…i sigurna sam da bi moja deca imala sve novo za školu, jer valja se.
Ni jesen mi više ne miriše. Septembar je.

2+
Share on facebook
Facebook

Lenja pita u doba korone

Lenja pita, ali kakva Jabuke Da li verujete da su jabuke stigle iz raja ?Sta jabuke simbolizuju, požudu, ljubavi, večnu mladost….. Stari

14+

BOJANA 42, BEOGRAD

Kako je vreme da se sada kreće u školu, ja se prisetih svog prvog razreda 😊 Mislim da bi ovo trebali procitati

24+

Slikanj, kuvanje u doba karantina

Enkaustika, varjača, knjige i cveće Enkaustika, slikarska tehnika, a stara pegla i voštane boje po papiru od starih kalendara stvaraju čaroliju, igraš

13+

Valjda to dođe sa godinama

ВАЉДА ТО ДОЂЕ С ГОДИНАМА… Ваљда то дође с годинама… Све слабије видим, али много интезивније, дубље осећам. Другачије, када свака емоција

12+

Катарина 40

У протеклих годину и малчице више жибот ми се променио из корена. Пробудила сам се из дубоког сна, вратила се себи, заљубила

15+

Jelena 23, Žitorađa

Vreme za nama ukoliko govorimo iz perspektive ljudi koji su navikli na izuzetno brz tempo života, svakodnevna dešavanja i mnoštvo promena u

5+

Slobodanka 69, Aleksinac

HEPO KOCKE I SVETA TIŠINA KARANTINA 41. Dan – U podrumu Otvaram stare fascikle. Za stotine uredno utamničenih tekstova višegodišnji karantin je

5+

Nikola 24, Vranje

Svaka nova situacija, sa sobom donosi nove prilike. Situaciju koja je zadesila ceo svet, moje društvo i ja iskoristili smo za upoznavanje

5+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd