Saša 48, Požarevac

Vraćam se kući u Požarevac iz Beograda.
Idem od Skupštine Trgom Nikole Pašića da izađem na Terazije. Ležerno…uživam u danu, u Beogradu.
Cilj mi je Slavija, pa da se spustim Nemanjinom do autobuske stanice.
Prolazim pored Novog dvora, pogledam na park ispred dvora i pomislim kako sam bio glup.
Mogao sam lepo da presečem od Skupštine kroz taj park i da izađem direktno na ovo mesto, skratio bih sebi put. A ja išao zaobilaznim putem. Bas sam glup.
Malo kasnije, na Slaviji čujem ženski glas iza sebe:
“Ja levo vi levo, ja desno vi desno. Nikako da vas zaobiđem.”
Lepa devojka, tridesetak godina, prozirno zelene (ili plavičaste) oči, duga smeđa kosa. Sve što ja volim.
Pokazala mi je niz prelepih zuba sa sve onim blistavim beogradskim osmehom i šarmom koji pamtim iz ranijih godina.
Uputio sam i ja osmeh sa sve onim mojim nedostajućim prednjim zubom zbog kojeg sam i došao u Beograd. Zaboravih se. Treba ovih dana da radim novi, pa sam došao na snimanje.
Muškarci se zbune kad im se obrati lepa, srdačna žena, postanu smotani.
“Izvinite, malo sam se zaneo”, bilo je sve sto sam uspeo da kazem u njenom preticanju. Ne objasnih da je to zbog očaranosti svetlim danom i belim gradom.
“Ja levo vi levo, ja desno vi desno”, pokazuje slalom rukom i smeje se. “Baš čudno. Kao da smo se dogovorili” i otišla je prema pešačkom prelazu zajedno sa svojim lepim osmehom…
Pre toga, prema preporuci, probao sam sladoled u Pelivanu kod Skupštine.
Ko ne zna zašto je italijanski sladoled tako poseban neka svrati ovde.
Izvinjavam se mojim prijateljima iz Beograda što se nisam javio, ali opet sam sve uradio u žurbi.
A zanela me je i ona.
Imao sam taj neobično lep susret sa Beograđankom koji mi je ozario ceo dan.
U trenu me prostreli jedna misao.
Da sam išao prečicom, zbog koje mi je bilo krivo što sam produžio sebi put, jer eto, gde mi je bila pamet, mimoišao bih se sa ovom devojkom.
I mi se nikada ne bismo sreli.
Pozdrav za nepoznatu Beograđanku koja je ulepšala dan jednom prolazniku na Slaviji.