Otišla je i ona
Danas sam saznao da je umrla i isidora čuvena naša spisateljica, za mene žena vredna poštovanja, DAMA, žena sa neobičnim šeširima kojih ću uvek kada budem video u izlogu neke radnje nameniti njoj, jedinstvenoj i velikoj književnici. Možda sam malo bezobrazan kad kažem da je njena duša bogatstvo njene ličnosti i noćas sa nama, ona ostaje da živi sa svojom decom i kroz svoja dela, ali ću je pamtiti kao ženu koja je uzela kredit i obilazila svet, njoj se to moglo.
Sećam se bio je topao oktobarski dan, meni je urmo otac. Usobi maloj na prvi pogled istrošenoj, ustajaloj od njegovih lekova, bolesti i mučenja. Karcinom nije zaobišao ni moju porodicu, težak ej to gubitak još kad dodate na to da sam bio treća godina na studijama, da je majka ostala bez posla, a brat krenuo na akademiju, malo je svega previše. Izborili smo se sa svime, završili škole, zaposlili se, majka je danas penzioner, Bogu hvala, moj brat postao otac troje dece, a ja profesor. Život teče i kad odlaze najbolji, uspeće i Isidorina deca i deca neke druge Isidore, i nekog drugog Nenada, ali ostaju ožiljci u nama koji smo izgubili nekog svog.
Još se sećam tog oktobra, bilo je toplo, sunce je izvirilo nad plavim horizontom , a ja sam stajao na terasi i polivao cveće. Nisam ni primetio ljude koji su izjavljivali saučešće, koji su dolazili i tiskali se u gomili. Bio sam još u pižami i polako sam iz stanja šoka dolazio sebi, počeo da se tresem, plakao, a onda pokušao da oca upamtim kako je izgledao pre bolesti. Bio je mlad, vitak, krupnih ramena, ali bolest je uspela da ga prepolovi, kao i sve koje zadesi.
Umro je brzo, podižući se iz kreveta, dok smo brat i ja napustali dnevnu sobu da ne gledamo kako umire. Dok sam zatvarao vrata sobe on se podigao, polako izdahnuo i položio svoje telo na krevet. Umro je otvorenih očiju, željan priče, željan nas, zabrinut za našu sudbinu i verovatno sa mišlju kako li će se snaći sa obavezama na fakultetima.
Snašli smo se, uspeli smo, ali ga se i danas setimo, pominjemo i pamtimo po delima koja je učinio.
Isidora neka ovaj tekst bude moj oproštaj od Vas kao vrhunske umetnice i zanimljive žene, neka ovo bude tekst koji će pomoći svima da prežive gubitke onih koji odlaze iz naših života na neko bolje mesto.
Znam da je mesto bolje, sanjao sam to, postoji voz kojim dobri ljudi kreću, sve je okolo puno zelenila, divne svetlosti i vode, pred vratima se nalaze dvojica stražara koji drže ogromne gvozdene vile i ne dozvoljavaju živima da uđu, samo da pogledaju i uteše se kad vide gde su im najdraži. Za sve Vas koji niste sa nama, neka ovo bude dobra priča o onima koji su otišli i koji su blizu nas u našim srcima. Poslednja suza i ZBOGOM.
Lenja pita u doba korone
Lenja pita, ali kakva Jabuke Da li verujete da su jabuke stigle iz raja ?Sta jabuke simbolizuju, požudu, ljubavi, večnu mladost….. Stari
14+
