Katja, pas koji je preživeo.

Teške i hladne zime 2017. godine prvo moja baka gubi bitku za život posle duge i teške bolesti. Deka posle mnogo tugovanja usvaja psa koji je strahote preživeo. Katja, pas koji nas je sve osvojio družio se sa dekom svega 2 meseca. Iste godine u maju deka posle mnogo tugovanja za preminulom suprugom otkriva da je bolestan od raka, kao i baka. Razlika je bila u organu koji je pogođen i u fazi u kojoj je bio. Nalazio se u terminalnoj fazi i do tada nije imao nikakve simptome. Znao je da je tu kraj. Ali, ovo nije priča o njemu već o Katji. Katjina priča počinje daleko od mesta u kome živi danas. Nađena je u leglu od 5-6 kučića u dvorištu jednog vrtića. Kako su dani prolazili, kučići su tako nestajali, jedno po jedno kao da nikada nisu bili tu. Ostala je sama. Majke koje su vodile decu u vrtić protivile su se tome da pas bude tu iako je bila mirno malo kuče. Nije to bilo iz zlobe ili mržnje prema životinji, već više iz straha za decu koja su se tu igrala. Jednog hladnog dana, negde u februaru 2017. pojavila se jedna žena. Ime joj je bilo Nevena. Odvela je Katju na sigurno i preko društvene mreže kontaktirala ženu koja brine o napuštenim životinjama u našem selu. Katja je prebačena iz grada u naše selo. Ljilja, žena koja se brinula o njoj do udomljenja , brinula je za još oko 120 životinja, što mačaka što pasa. Bilo je među njima i jedna roda, jedno prase koje nije moglo stati na noge… Mi smo otišli posle par meseci kod nje i pitali je da li bi nam dala da usvojimo psa. Pitala nas je koga bi? Bilo kog… Pas je pas. Pokazala nam je sad već veće štene čokoladnih okica, crno kao ugalj, sa belim čarapicama na sve četiri šape. Uzeli smo je i odneli kod dede. Deda je bio oduševljen jer više nije sam i opet ima društva. Katja u prvi mah nije bila srećna odlukom da opet menja okruženje. Brzinom munje navikla se na sve nas. Katja danas ima 3,5 godine i vesela je i razdragana. Pored nje imamo i drugih životinja koje su usvojene, ali njena priča je najteža. Ona sad ima puno dvorište drugara koji je vole i sa kojima se može igrati. I na samom kraju da vam otkrijem šta je poenta ove priče? Mislim da ste shavtili i sami. Životinja nije predmet da se tek tako baci. Životinja je biće od krvi i mesa, baš kao i čovek. Ono što nas deli i razlikuje je samo što mi, ljudi, umemo da pričamo a oni ne… Mada ako se malo bolje zamislim razumeju životinje sve! Od naših emocija, ponašanja i reči koje uputimo njima sve do načina na koji se ophodimo prema drugim ljudima. Ova priča bi trebala da podstakne sve one koji su razmišljali da udome psa da to i urade. Idite do prve zoohigijene ili gradskog prihvatilišta i učinite dobro delo tako što ćete i svoje malo podeliti sa nekim ko vam nikada neće okrenuti leđa.

2+
Share on facebook
Facebook

Dragan, 19

Upisao sam fakultet koji sam želeo, iz drugog pokušaja. Zamalo da odustanem zbog velike konkurencje, ali sam ipak našao snage da opet

7+

Jovana, 24

Iskoristila sam lepo vreme da se vratim u formu posle porođaja. Juče sam istrčala svojih prvih 5k!!! 10+

10+

priče pokrovitelja

POŠALJI SVOJU PRIČU

*primer: Aleksandar 32, Beograd