ŠTA SAM SHVATILA OD MARTA ŠESNESTOG, LETA GOSPODNJEG 2020., OD KADA JE ZA MENE POČELO DOBA KORONE
– Da sam crnu čokoladu jela samo zato što sam je držala u fioci radnog stola na poslu ( od tada je ne konzumiram)
– Da je za rekreaciju u doba policijskogčasa dobro živeti u zajedničkom dvorištu, jer možeš dobar krug od 150m da prošetaš koliko hoćeš puta, dok su drugi u zabranu
– Da je rad od kuće robija i da su kolege ljudi takođe
– Da je imati kanal ili bilo kakvu reku u blizini, a kamoli Dunav, premija !
– Da je Srbija prelepa, a ljudi u njoj puni ljubavi, ali za širenje svesti i vidika da najviše nedostaju putovanja van Srbije i da me to polako ubija u pojam
– Da nikada, ama baš nikada neću polagati i ulagati u stambeni prostor više nego onoliko koliko da funkcionišem, a da ću kad ova pošast prođe prvom prilikom da zapalim u neki evropski grad, da se napijem kulture, lepote, novina i različitosti – taj mi koktel najviše nedostaje !
– More ! More ! More !
– Da kad čoveku daju lepotu, ali mu ograniče prostor, on zamrzi sve što bi inače bezuslovno voleo
– Da se u bici stvarno poznaju junaci, ali da je istorija preterala s ordenjem
– Da je majka jedina osoba na ovom svetu kojoj ne može ništa ni korona, ni bitka, ni svaka druga nepogoda !
– Da kad imaš bratance, imaš ljubav u svakom momentu, jer te oni vole zbog tebe i zato što ti voliš njih
– Da si na svetu sam, ali da to nije loša vest
– I da kad ovo prođe, ostaće zauvek jedan virtuelni softver u mozgu koji je čovek želeo – alienacija iliti otuđenje.
I nek oproste i Dučić i Šantić i Kostić, pa neka mi se posrećilo da sam nešto u životu i srcem ukačila.
